Oprostite, ali ne zaboravite: Nikada, ali nikada, ne treba da se vratite onome ko vas je povredio!

Često su nam govorili da se ne dobijamo ništa manje od onoga što zaslužujemo. Pa, zašto onda to radimo? Da li nas prepuštanje iskušenju i odustajanje od lične snage u korist nekoga ko nas dovoljno ne ceni čini slabim i nedovoljno emocionalno zrelim? Možda nas to samo čini više “ljudskim”, ranjivijim, tvrdoglaviji, i čežnjivijim, sve odjednom.

Emotivna povređenost jedno je od najintimnijih iskustava koje možete da doživite sa nekim, odnosno od strane nekoga. Ona se događa i najsnažnijima među nama, jer svi imamo osećanja i sećanja koja nismo spremni da pustimo. Međutim, iako možda ne možete da kontrolišete kako se osećate, svakako možete da kontrolišete način na koji vas neko tretira.

Koliko god mi želeli da se neko promeni zbog nas, ta osoba se nikada, realno, neće promeniti. Važno je da to prepoznate i shvatite.

Postoji tako mnogo stvari koje možete da tolerišete, a rešenje leži u prepoznavanju ličnih granica i onoga što želite samom sebi. Naravno da nije lako kada spoznate da klizite u stare, poznate obrasce. Ali, na kraju, vaša sreća je u vašim rukama.

Neki ljudi, bez obzira koliko vas privlače, nisu vredni vaše žrtve. Neka vam to uvek bude na umu.

kurir.rs