ISPOVIJEST SLOMLJENE ŽENE: Htjela sam da se boriš za mene, ali nisi mogao čak ni to..

„Zapravo sam se jednog dana probudila i odlučila da se više ne želim tako osećati, nikada više! I promenila sam se. Preko noći.“

 

 

Sećam se dana kada sam ti rekla da odlazim. Sećam se kako mi se šminka razlevala po licu. Sela sam u auto i odvezla se kad sam te ugledala. Kroz suze sam mogla videti da gledaš kako odlazim. Stajao si tamo baš kao i svako jutro pre mog odlaska na posao, ali ovog puta nisi slao poljupce, nisi mahao. Samo si gledao za mnom.

 

 

Čekala sam te i čekala.

Trebala sam nešto.

 

 

Bilo šta.

Zaustavila sam auto na trenutak jer sam očajnički željela videti da trčiš za mnom, da me pokušavaš zaustaviti. Još uvek sam bila spremna boriti se za nas, no shvatila sam naposletku da sam činila upravo ono zbog čega sam te i ostavila. Čekala sam te. Opet.

 

 

Potrošila sam puno vremena čekajući te. Neprestano sam gledala iza sebe ne bih li te ugledala kako nekim čudom dolaziš. Proveravala bih mobitel svake dve minute u nadi da ću dobiti tvoju poruku u kojoj će pisati „Trebam te“.

 

 

Želela sam da čezneš za mnom kao što sam ja čeznula za tobom.

Želela sam da misliš na mene kao što sam ja mislila na tebe.

Jednostavno sam htela da se boriš za mene. Za nas.

 

nastavak na sledecoj stranici…