Ljubavne čini izvode se u prelomnom trenutku vremenskog godišnjeg ciklusa: Đurđevdan (oživljavanje plodotvornih sila), Uskrs (simbol plodnosti), Božić (započinje godina). Često se izvode magijski postupci kad je mlad mesec, mesta su: prag, groblje, raskršće, smetlište.

U Frejzerovoj knjizi “Zlatna grana”, piše: “Srpske i bugarske žene kojima teško padaju ograničenja bračnog života uzimaju bakarne novčiće s očiju mrtvaca, peru ih u vinu ili vodi i tu tečnost daju svojim muževima da popiju. Nakon toga muž postaje slep za sve ženine ljubavne pustolovine, kao mrtvac na čije oči je bio stavljen bakarni novčić!”

Ako magijskim radnjama devojka i ne postigne stvarni uspeh, ona makar oseća olakšanje, a to joj pomaže da sačuva duševnu ravnotežu.

Za razumevanje psihološke osnove ljubavne magije neophodno je shvatiti koliko je čovek koji pati zbog neuzvraćene ljubavi veoma podložan verovanju u svemoć želje.

Da bi se privoleo na ženidbu, koriste se raznovrsna, katkad poetična i nežna sredstva. Devojke, na primer, uoči Đurđevdana naberu travu oman i govore: “Omane, brate rođeni! Pomami (toga i toga) za mnom”.

nastavak na seldecoj stranici…